Археолошка Налазишта

Природна богатства Бора и околине омугућила су настајање првих насеља још у раном  неолиту (VI мил.п.н.е.). На локалитету Кучајна – Бор II археолошким истраживањима потврђено је постојање насеља из овог периода са остацима архитектонских објеката – земуница и надземних кућа, керамичких налаза и оруђа од камена и костију који сведоче о дугом животу на овом простору. Већ крајем неолита човек спознаје могућност експлоатације метала – бакра, што доводи до отварања првих рудника, као што је Рудна глава у близини Мајданпека, која важи за један од најстаријих рудника бакра у Европи (V мил.п.н.е.). Експлоатација бакра у позном неолиту и раном енеолиту доводи до настајања првих металуршких пунктова за његову прераду. Један од најзначајнијих таквих локалитета на овом простору је Лазарева пећина у Злоту из енеолитског периода (IV – III мил.п.н.е.), где је пронађен велики број бакарних предмета (игле, шила бодежи). Из истог временског периода познати су нам и локалитети Чока лу Балаш у Кривељу, Кулмја Шкјопулуј у Клокочевцу и Кмпије у борском насељу Петар Кочић. Активна експлоатација руда и њихова прерада настављена је и у бронзано доба (II мил.п.н.е.) што потврђује локалитет Трњане у Брестовачкој бањи на коме је уз насеље откривена и некропола са спаљеним покојницима. На овом локалитету, како у насељу, пронађена је велика количана металичне шљаке што указује да је област Бора у овом периоду била значајнији металуршки центар. Истом периоду припада и некропола на Борском језеру. Рударство и металургија били су основна привредна делатност и у доба римске доминације у овим крајевима. Поред подземне експлоатације, Римљани су доста радили и на препирању злата из речних наноса Пека, Поречке реке, Борске реке, Тимока. Ради обезбеђивања рудника подизана су утврђења поред путева, на стратешки доминантним положајима, уз ушћа река и потока. Потврђено је постојање више таквих утврђења, али су археолошки истраживана само два – Марков камен у атару села Доња Бела Река и Шетаће у атару села Злот. Активна експлоатација рудника у римском периоду прекинута је доласком Словена. Немачки рудари Саси, који пристижу у ове крајеве у другој половини XIII века, поново покрећу рударску производњу, да би доласком Турака, средином XV века дошло поново до назадовања у рударској делатности услед несигурности рудара и закупаца рудника. Археолошки су истраживане две средњовековне цркве. Једна је на локалитету Црквина код села Доња Бела Река, изграђена у XIV веку, а друга на локалитету Манастириште у селу Горњану која је датована у XVI век.