ДУБАШНИЦА

Лако доступна асфалтним путем из правца Борског језера, удаљена од Бора 35 км планинска висораван Дубашница, чини источни део Кучаја - највећег кречњачког комплекса у Србији. Површина краса Дубашнице је 82 км2. Смештена је између кањона Лазареве реке и партиција старих вододрживих стена. 

Надморска висина висоравни износи између 800 и 1000 метара. Највиши врхови су: Мошулуј и Стобари (1048м). Дубашница је по свом литолошком саставу крашка површ, расчлањена бројним вртачама и кањонским долинама понорница: Дубашница, Демижлока, Бојале, Микуљске и Појенске реке. 

Кречне наслаге дебљине и преко 200 м. На овом подручју површине 82 км2 „крију“ изузетну подземну водну акумулацију. Богата је шумама, ливадама и пашњацима, као и разноврсним врстама дивљачи: јелени лопатари, муфлони, дивокозе, срне, дивље свиње, изузетно је занимљива за ловце, планинаре, спелеологе и друге заљубљенике природе.

Крашка висораван Дубашница чини истоцни део планинског масива Кучај – највећег кречњачког комплекса у Србији, који може да се подичи бројним спелеолошким објектима, специфичним хидролошким појавама, врлетном природом кречњацких обронака, непрегледним пашњацима и шумским комплексима, разноврсном флором и фауном. Расчлањена је бројним вртачама и кањонским долинама понорница Дубашнице, Демижлока, Војале, Микуљске и Појенске реке. Испод кречних наслага дебелих и више од 200 метара сакупљају се обилне подземне воде. На Дубашници се као бисери нижу природне лепоте: водопад на реци Тисници и слапови потока Прераст, који се улива у реку; камена капија на потоку Прераст, велика и монументална попут капија на Вратни; пећине Мандина, Бурци и Велика у кањону реке Бељавине; јама Дубашница (Будица јама) и Стојкова леденица, позната по леду који се задрзава целе године, а из које су сточари у летњем период вадили комаде леда ради напајања стоке.