 ЛАЗАРЕВ КАЊОН Један од најимпресивнијих елемената рељефа Кучаја и један од најзначајнијих центара диверзитета биљака и дрвећа на Балкану. Усечен у дебеле кречњачке стене испод Малиника у дужини од 9 км, окомитих, дивљих литица, са бројним сипарима, процепима и пећинама представља најдужи и најдубљи кањон у Источној Србији. У најужем делу широк је само 3-4 метара. Дубина достиже и до 500 метара. На појединим местима река пролази између укљештених камених блокова који чине природне мостове. По лепоти и природним реткостима још је импресивнији кањон Микуљске реке иако нешто плићи од Лазаревог кањона. Још једна природна атракција ових предела зауставља дах: „Кула“ изолована стена у Микуљском кањону - КУЛА висока 150 м. Споменик природе „Лазарев кањон“ Налази се у источној Србији, на ободу планине Кучај и обухвата слив Злотске реке – притоке Црног Тимока. Надморска висина је од 275 до 1158 метара. Удаљеност од Београда: око 230 км. Удаљеност од Бора: 21 км. Од укупе површине споменика природе „Лазарев кањон“, која износи 1755,50 ха, под шумама је 1018,50 ха. Остале површине су голети, камењари, ливаде и пашњаци. Државним шумама газдује Ј.П. „Србијашуме“, Шумско газдинство „Тимочке шуме“ Бољевац, Шумска управа Бор. Подручје обухваћено спомеником природе „Лазарев кањон“ одликује се погатством изузетних природних вредности: - сплетом кречњачких кањонских долина импозантних димензија и изразитих морфолошких облика. - Бројним и значајним спелеолошким објектима (више од 70 пећина и јама) у кањону Демижлока (24), Вејске реке (19) и Лазареве реке (19). По свим обележјима најзначајније су Лазарева пећина и Верњикица. - Појавама и процесима крашке циркулације вода у сливу Злотке реке (32 км) и њеним саставницама, као и значајним изворима – Злотско врело, Микул, Фонтана Шојњи и др. - Флористичком и фитоценолошком разноврсношћу са описаних 26 шумских јединица и преко 20 заједница ливадских биљака, уз напомену да још нису истражени тешко приступачни делови кањона. Најзначајније су реликтне полидоминантне заједнице Фаго-цолурнетум миxтум југландетосум, Царпино-ориенталис qуерцетум миxтум и Фраxино-цолурнетум миxтум. На овом подручју живи преко 720 биљних врста. - Богатим животињским светом: § Бескичмењаци – пронађено је преко 50 врста из 32 рода фауне осолике муве, ендемична врста рачића и стонога, пауци, псеудоскорпија, бескрилини инсекти из рода Онyцхириус (нови за науку). § Гмизавци – зелембаћ, гуштер, слепић, белоушка, смук, поскок, бакарна змија, шумска корњача. § Водоземци – жути мукач, зелена крастача, жаба гаталинка, шарени давдежњак. § Птице – сури орао, сиви соко, планински детлић, ласта, даурска ласта, шумска шева, ветрушка, руси сврачак, црвеноглави сврачак, водени лос, дрозд имелаш, мала мухарица, беловрата мухарица, гугутка, голуб дупљар, буљина, шумска сова, водомар, детлић, стрнадица и друге. § Сисари – слепи мишеви (колоније у пећинама: мали и велики потковичар, Блазијев потковичар, подводни љиљак, дугоноги љиљак), кртица, пух (обичан и шумски), видра, вук, рис, куна златица, јазавац, лисица, зец, шакал, дивља мачка, дивља свиња, срна, јелен, дивокоза и друге. „Лазарев кањон“ се, такође, одликује и великом предеоном разноврношћу и лепотом. |