Природне карактеристике општине Бор

            Општина Бор се налази на крајњем истоку Србије, у северној Карпатској зони, на просечној надморској висини од 378 метара. У близини су границе са Бугарском и Румунијом. Положај који заузима карактерише Бор као долинско-планинско насеље јер је окружено обронцима Јужних Карпата: на северу Велики Крш, на северозападу Црни Врх и на западу Дели Јован.  Општина Бор је седиште Борског округа који, осим Бора, чине општине Кладово, Мајданпек и Неготин. Општина Бор се убраја међу пространије у Србији (856 км2), али са мање бројном популацијом. Састоји се од централног насеља и седишта општине – градског насеља Бор и 12 села: Горњане, Танда, Лука, Кривељ, Бучје, Оштрељ, Доња Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница.

            На територији општине Бор нема већих водотока. Мањим притокама област гравитира ка долинама Црног и Великог Тимока. Преграђивањем Брестовачке реке 1959. године формирано је Борско језеро које је значајно за индустријско напајање и туризам.

            Важна специфичност општине, која није карактеристична за индустријски развијене средине са високим степеном загађености животне средине, представљају природни услови за развој туризма. Под шумама је 37,1% територије општине са стаништима разноврсне фауне. Истичу се висови Црног врха, Стола, ловиште Дубашница, комплекс Злотских пећина (Лазарева пећина и Верњикица), са изванредним пећинским украсима, изворима минералне и лековите воде. На тој основи изграђени су бројни смештајни, рекреациони и други инфраструктурни објекти.

            Термоминералне воде у околини Бора коришћене су још у римско доба. Најзначајнија изворишта су у току Брестовачке реке где се налази и позната Брестовачка бања.

            Најзначајнији део новије историје овог краја повезан је са налазиштима руде бакра и других метала. Поред експлоатације налазишта бакарне руде, металуршке прераде и производње блистер и електролитског бакра и пратећих метала изграђени су бројни прерађивачки капацитети у општини, а на њима је базирана индустријска производња у другим местима Србије.

Аутор: Данијела Нововић