Економско-социјалне прилике у Бору

            РТБ Бор Група , као једини домаћи произвођач бакра и племенитих метала, најзначајнија  је карика у бакарном ланцу Србије а својом активношћу подстиче и развој читавог региона па је као такав одувек био и стожер развоја општине Бор. Рударско-топионичарски басен Бор својим пословањем покреће укупна привредна збивања, учествује у обнови и изградњи инфраструктурних објеката у општини Бор  а помаже и оснивање и развој нових услужних и производних програма и погона, нарочито у сеоским срединама, као и афирмацију туристичких потенцијала. Позитивни ефекти на светској берзи обојених метала и глобалном финансијском тржишту који су условили и позитиван финансијски резултат Басена Бор након две деценија рада са губицима, допринели су да РТБ помаже општини Бор у уређењу града: реновирају се градске фасаде, али и сеоске цркве, санирају се сеоски домови културе и објекти месних заједница. Изграђена су четири кружна тока саобраћаја, подигнути су споменици Ђорђу Вајферту, зачетнику рударства и Фрањи Шистеку, првом директору Француског друштва борских рудника бакра.  Изграђен је амфитеатар у коме се изводе културно забавни програми, направљене су фонтане испред Капије Бора, у центру града и на платоу Дома културе који је такође реконструисан и на коме је постављен декоративни, штампани бетон. Граде се дечија игралишта и забавни паркови, зоолошки врт и уређује ботаничка баста. Акцију на уређењу града удружено спроводе Општина Бор и Рударско топионичарски басен Бор. Почетком јуна 2011. године они су отворили донаторски фонд и започели прикупљање средстава од донатора међу којима је највише пословних партнера Рударско топионичарског басена Бор. Акцији су се прикључиле и пословне банке и приватни предузетници из Бора. 

            Последњих година упорасту је број малих и средњих предузећа, приватних радњи за различите врсте услуга, а ако се томе додају и природне лепоте околине  Бора, постоје могућности да се у будуће овај град бакра полако развије и у један туристички центар. Бор има могућности и потенцијале да развија и неке друге привредне гране, пре свега туризам, јер околина Бора обилује природним лепотама међу којима се издвајају Борско језеро и Брестовачка бања, у којој је смештено 10 извора термалних вода, потом Лазарев кањон са пећинама а близу су и планине Црни Врх, Стол и Дубашница.

            Изградња нове топионице донеће овом крају потпуно нови живот.Међусобна сарадња и партнерски онос комбината бакра и локалне самоуправе једини су начин да се побољша имиџ града, да се реше постојећи проблема међу којима је један од већих незапосленост. Економска ситуација, криза у целом свету одразила се и на локалне средине. У Бору је без посла око шест хиљада радно способног становништва и то јесте један од већих проблема. Ипак, активним мерама за запошљавање које спроводи Националан служба за запошљавање у Бору као и локална самоуправа кроз сарадњу и уз помоћ Рударско топионичарског басена број незапослених се постепено смањује.  У Бор долазе инвеститори и тако се стварају услови за отварање нових радних места. Од августа 2010. године до августа 2011. године преко јавних радова, привремених и повремених послова ангажовано је више стотина људи са евиденције незапослених лица. Отварају се фабрике за производњу система за даљинско управљање и очитавање потрошње електричне енергије, топлоте, гаса и других енергената, потом за производњу обуће а своје робне куће у Бору отворили су и велики светски и домаћи трговински ланци. Гледано по висини просечне зараде општина Бор не заостаје за републичким просеком, зараде су незнатно испод нивоа Републике Србије.

            Сиромаштво је, као и свуда у Србији значајан опште присутан друштвени проблем. Од усвајања новог Закона о социјалној заштити, чија је примена почела у априлу 2011. године, у Бору се број корисника социјалне помоћи повећао за 800 особа, тако да тренутно 2800 људи прима материјалну помоћ, док основне егзистенцијалне потребе 300 Борана остварује у народој кухињи. У најтежем положају су вишечлане породице, деца, незапослени, самохрани родитељи, као и особе са инвалидитетом.

             У даљем развоју Бор је перспективно оријентисан на реструктуирање и диверсификација привреде кроз развој алтернативних праваца привредног развоја, са централном улогом РТБ комплекса; на заустављање даљег погоршања виталних карактеристика становништва, кроз подстицајне мере у запошљавању, школовању, унапређење услова на селу и на заштиту и унапређење животне средине. У свим овим развојним променама посебно су значајне могућности које се тичу потпуније валоризације вредних природних потенцијала.

Аутор: Данијела Нововић