 ЗЛОТСКЕ ПЕЋИНЕ
Источна подгорина Кучаја у источној Србији, нарочито околина села Злот , веома је богата спелеолошким лолалитетима. Истичу се Лазарева пећина, Водена, Мандина, Верњикица и Хајдучица. Испитана је и крашка јама Стојкова леденица. Сви ови објекти познати су под заједничким називом Злотске пећине. Хајдучица је дугачка 723 м и богата је накитом, Мандина пећина је дугачка 410 м и садржи обиље сталактита и сталагмита. Водена пећина је дужине 180 м, а Стојкова леденица садржи хоринзонталне и вертикалне делове канала. Све оне за сада су доступне само
Лазарева пећина
Налази се у источној Србији на територији општине Бор. Смештена на источној страни Кучајских планина, на левој обали Лазареве реке јединствен је природни феномен – Заштићено природно добро прве категорије. Удаљена од Бора 21км, од Брестовачке бање 14 км, од села Злот 3км, улаз у пећину је на 291м надморске висине и у непосредној је близини јаког крашког врела. Лазарева пећина је изворска пећина. Састоји се од два хоризонта пећинских канала: старији суви - фосилни, и млађи речни - активан. Укупна дужина пећинских канала је 9505м, док је за туристичку посету уређено 800 м стазе. Богата је пећинским накитом; Стогови, Фонтана, Пласт, Бизон, Царска ложа, Диригент, Оркестар, које краси прелепе дворане звучних имена: Престона, Дворана блокова, Концертна, Дворана слепих мишева. Лазарева пећина је значајан археолошки локалитет. У пећини су откривена три културна хоризонта. Најстарије насеље припада бакарном добу (пре око 5.000 година), други хоризонт бронзаном добу и трећи хоризонт је најмлађе насеље које припада раздобљу ИВ до В века пре нове ере. Археолошки и спелеолошки атрактивна многобројним туристима којима је на располагању од 15. априла до 15. новембра уз организовану водичку службу.
Пећина Верњикица
Верњикица се налази 1,5 км од Лазареве пећине, у кањону Лазареве реке, на надморској висини од 454 м. Повезана је са Лазаревом пећином уреденом пешачком стазом. Назив пећине потице од влашке реци "вар", што значи кречњак. Прва истраживања Верњикице датирају из 1960. године, а прилазна пешацка стаза је уредена 1976. године, када је и завршен пројекат туристичког уређења пећине. Верњикица је сува пећина, настала у сувим кречњацима, што је од значаја за изглед пећинског накита. Састоји се из више дворана и сужења. Укупна дужина канала и дворана је 1.015 м, укупна површина је 13.000 м2. Од улаза у пећину смењују се дворане "Пријемна", "Каскадна", "Вилинград", "Понор", "Колосеум", "Мраморје", "Сала оружја", "Мермерна" и "Сипарска". Права знаменитост ове пећине је дворана "Колосеум", једна од највећих и највиших дворана у пећинама Србије. Има облик круга, пречника је 60 м и висине 59 м. Дворана "Вилинград" има најлепши накит, а спелеолози су најинтересантнијим облицима дали сликовита имена: "Пећински човек", "Баба", "Обелиск", "Кошница" и др. За Верњикицу је карактеристичан велики број сталактита и сталагмита необичних облика и боја. Масивни стуб црвене боје на улазу у "Вилинград" висок је 8 м, а у дворани" Колосеум" истиче се сталагмит "Колос", висине 11,5 м, који представља заштитни знак Верњикице. По необичности облика истиче се сталагмитска група "Годзила", висока 10 м. Постоји и пећински накит коралне структуре. У "Мермерној дворани" накит је изграђен од кристаластог калцита. Пажњу посетилаца привлаче осветљени сталагмити "Венера" и "Сребрна јела". "Сала оружја" је добила име по сталактитима који су у облику копаља, стрела, бодежа и мачева. Овај изузетан природни драгуљ, на ободу Дубашничке крашке површи, садржи велики број спелеообјеката који пружају уточиште многим врстама слепих мишева. Неке од њих формирају колоније које сачињава значајан број примерака. Пећина Верњикица је једно од најзначајнијих зимских склоништа слепих мишева у Србији. У зимском периоду забележено је присуство девет, односно десет врста слепих мишева и то: Рхинолопхус феррумеqуинум, Рхинолопхус хиппосидерос, Мyотис цапаццинии, Мyотис мyотис, Мyотис блyтхии, Мyотис емаргинатус, Пипистреллус пипистреллус сенсу лато, Плецотус аустриацус, Миниоптерус сцхреиберсии.
Пећина Верњикица је заједно са Лазаревом пећином и кањоном Лазареве реке заштицена Законом.
|